Fear is (not) dead

Nor it will ever be.

Kako stvari stoje, Iran (ili, romantičnije i dramatičnije, Persija) mogao bi uskoro da bude udarna vest po još nečemu osim po moronskim izjavama i akcijama svog tužnog izgovora za predsednika, Mahmuda Ahmadinedžada (za još informacija o Mahmudu, poslušati ovu pesmu). 

Tri reči. Iranski. Nuklearni. Program. Pre nego što krene upiranje prstom, bilo u zapadne države, bilo u sam Iran, setimo se da ne postoje dobre ili loše države/narodi, već samo dobri ili loši ljudi. I pre nego što se istina svede na crno-belu sliku i na dva ekstremno polarizovana gledišta, setimo se da pročitamo, pogledamo i poslušamo više izvora i zaključak ili donesemo sami ili ne donesemo uopšte. Jer mišljenje kao 'work in progress' podložno promeni bolje je od tuđeg, implantiranog 'ready-made' mišljenja.

Do tada, podsetimo se odličnog iranskog dugometražnog crtanog filma Persepolis.

"Fear lulls our minds to sleep."